Ljudi imaju različite načine razmišljanja – neki koriste vizuelne prikaze, dok drugi preferiraju verbalne izraze. Unutrašnji monolog može izgledati kao razgovor koji vodimo sami sa sobom, ali ovaj fenomen nije univerzalan za sve.
Neki ljudi interno komuniciraju kroz jezik, dok drugi koriste slike i neverbalne znakove. Psiholog Rusel T. Hurlburt ukazuje na to da unutrašnji monolog nije prisutan kod svih ljudi; neke osobe često razgovaraju same sa sobom, dok druge to čine retko ili nikada.
Većina ljudi koristi mešavinu verbalnog i vizuelnog razmišljanja, pri čemu se ovi načini često prepliću. Istraživanja sa Harvarda sugerišu da vizuelno razmišljanje može izazvati verbalne misli i obrnuto. Verbalne misli su obično povezane sa planiranjem budućnosti, dok su vizuelne misli više usmerene na trenutni trenutak.
Ljudi često ne uzimaju u obzir druge načine razmišljanja osim svog sopstvenog, što može dovesti do netačnih pretpostavki o tome kako drugi misle. Na primer, moglo bi se smatrati da pisci razmišljaju samo rečima, ali to nije nužno istina.
Nijedan način razmišljanja nije bolji ili lošiji; svako treba da koristi onaj koji mu najviše odgovara i koji je najprirodniji za njegov svakodnevni život.
