Sokrat je primetio da često mislimo kako su uslovi uvek povoljniji negde drugde, dok nam se čini da su naši uslovi manje povoljni. Ova ideja odražava univerzalnu potragu za srećom i ispunjenjem, koja nas često vodi u uverenje da će promjena okoline ili situacije doneti radost koju trenutno ne osećamo.
Priča o trijumfu i tragediji opisuje žene iz različitih svetova koje se bore sa svojim osećajem sreće. Na primer, voditeljica uspešne marketinške agencije, koja ima sve materijalne privilegije—od raskošnog stana i luksuznih automobila do godišnjih odmora u ekskluzivnim odmaralištima—otvoreno priznaje svoje nezadovoljstvo. Iako uživa u profesionalnom uspehu i finansijskoj stabilnosti, oseća se nesrećno zbog nedostatka partnera i dece. Želi da se vrati jednostavnijem životu, kakav viđa u reklamama, gde bi mogla biti majka koja se brine o porodici.
S druge strane, žena koja se godinama borila sa neplodnošću i na kraju usvojila izvanmateričnu oplodnju, pretrpela je emocionalne boli i razočaranje. Nakon niza neuspešnih pokušaja i problema u njenom odnosu, uspela je da donese dete na svet, ali sa ozbiljnim deformitetom. U svojoj tišini, otkrila je svojoj majci da se oseća nezadovoljno, uprkos svemu što je prošla da bi postala majka.
Obe priče ilustruju kako sreća i nezadovoljstvo često dolaze iz unutrašnjih osećaja i osobnih vrednosti, a ne nužno iz spoljašnjih okolnosti. Sokrat je rekao: “Ako ste nesretni, niste sretni.” To nas podseća da sreća nije samo rezultat okolnosti, već i naših unutrašnjih stavova i očekivanja.
