Miroslav Ilić, jedan od najcenjenijih pevača narodne muzike, nikada nije prežalio gubitak svoje majke, koju je izgubio sa samo 25 godina. Taj gubitak ostavio je dubok ožiljak u njegovom životu i karijeri. Njegova majka je preminula u svojoj 47. godini, a Miroslav je dugo vremena patio zbog osećaja krivice i žaljenja, ponekad čak razmišljajući o povlačenju iz muzičkog sveta zbog bola koji je osećao.
Njegova emocionalna borba u tom periodu bila je neizmerna. “Nikad mi nije bilo teže”, prisetio se pevač. Tokom tog vremena, osećao je da ga je pesma, koju je toliko voleo, udaljila od najvažnije osobe u njegovom životu – od majke. Krivio je novac, turneje, karijeru i pesmu, misleći da mu je to sve uzelo dragoceno vreme koje je mogao provesti s njom. “Proklinjao sam sve, čak sam se zarekao da više nikada neću uzeti mikrofon u ruke”, rekao je Miroslav o periodu kada je bio slomljen zbog gubitka.
Povratak iz Bugarske, nakon još jedne turneje, bio je posebno bolan. Kada je došao kući i ugledao svoju majku, znao je da su joj dani odbrojani. Ovaj trenutak duboko ga je pogodio, jer je to bilo vreme kada je već imao sve, ali izgubio je najvažniju osobu u svom životu.
Iako je bio obuzet tugom, njegov odnos sa majkom bio je ispunjen ljubavlju i poštovanjem. Miroslav je otkrio da je njegova majka, iako u teškim i bolnim poslednjim trenucima života, pokazala neverovatnu snagu. “Rekla mi je: ‘Sine, pesma je tvoj život, hleb tvoje dece. Tvoja pesma je potrebna mnogima. Ti ni ne znaš koliko radosti donosiš ljudima koje nikada nisi ni sreo. To je za tvoju majku, koja te je naučila da pevaš, najveće hvala. Nastavi sa pesmom, a ja ću se lečiti zamišljajući kako pevaš.’” Te reči bile su snažan podsticaj za Miroslava da obeća svojoj majci da će nastaviti da peva sve dok ga grlo bude služilo, jer je znao da je to njena poslednja želja.
Gubitak njegove majke bio je težak, ali Miroslav je, kao i mnogi umetnici, pronašao snagu u svom pozivu. On je svestan da je sve najbolje osobine koje ima, kao osoba i umetnik, nasledio upravo od nje. Miroslav ističe da je bio duboko vezan za svoju majku, koja je bila posvećena, brižna i uvek uz njega. Njegova tuga zbog njenog preranog odlaska nije se smirila, ali on se seća dragocenih trenutaka provedenih sa njom i vrednosti koje mu je prenela.
“Moja mama mi je umrla sa 47 godina, kada sam imao samo 25. Žao mi je što nije dočekala da vidi da sam postigao nešto u životu, da sam postao to što jesam. Verujem da sam najbolje osobine koje imam danas, nasledio od nje,” rekao je Miroslav, dodajući da je ona bila njegov najvažniji uzor.
Njegova majka je ostavila neizbrisiv trag na njegovom životu, ne samo kao roditelj, već i kao osoba koja ga je oblikovala kao umetnika. Poslednje reči koje mu je uputila bile su poziv da nastavi da peva, uprkos svojoj unutrašnjoj borbi i tugovanju, shvatajući da je pesma njegov poziv, dar koji treba da deli sa svetom.
