Priča o Dušanu Raduloviću iz sela Raljaš i njegovom herojskom činu spašavanja Dragana Iveljića, Hrvata, zajedno sa njegovom porodicom i još nekoliko hrvatskih porodica, izuzetno je dirljiva i potresna. Tokom rata u Bosni i Hercegovini 1992. godine, kada su podjele i mržnja vladale, Dušan je pokazao izvanrednu hrabrost i humanost tako što je pružio utočište svojim komšijama na tavanu svoje kuće, spašavajući ih od sigurne smrti.
Krvavi događaji u selima Rašljani i Briševo započeli su 23. jula 1992. godine, kada su vojne snage upale u ta područja, a nevini civili postali mete brutalnih napada. Selo Raljaš, koje je pre rata imalo oko 600 stanovnika, većinom Hrvata, našlo se pod opsadom, a civili su bili izloženi stravičnim zločinima. I pored haosa, Dušan i njegova supruga Terezija otvorili su vrata svoje kuće i pretvorili je u sigurno utočište za one koji su tražili spas.
Dragan Iveljić, tada osmogodišnji dečak, sa svojom porodicom proveo je tri dana skriven na tavanu Radulovićevih, zajedno s dvadesetak drugih suseda, većinom žena, dece i staraca. Dragan se seća kako su vojnici počeli obilaziti selo, uzimajući hranu i stoku, dok su civili bili bespomoćni. Ubijanje 68 Hrvata u obližnjem Briševu odjeknulo je selom, ali tada mještani Raljaša nisu bili svesni užasa koji se odvijao u njihovoj blizini.
Ključnu ulogu u njihovom spašavanju imao je Milenko Radulović, prijatelj Draganovog starijeg brata. Nakon što je saznao da je porodica Iveljić u opasnosti, hitno ih je odveo kod Dušana, gde su se pridružili drugim komšijama već skrivenim u kući. Dragan se seća trenutka kada su stigli kod Radulovića, gde su se deca igrala, ali ubrzo su shvatili ozbiljnost situacije kada je Dušan rekao: “Dajte ljudi, nemojte da se igramo, hajmo na tavan.” Tavan je postao sklonište za tridesetak ljudi. Tokom tri dana, bez znanja drugih, skrivali su se, jedući i nadajući se preživljavanju.
I pored strašnih gubitaka koje je doživeo, uključujući smrt sina jedinca, Dušan nije dozvolio da ga bol slomi. Njegov sin Zoran ubijen je dok je obilazio komšije, a nedavno je ubijen i zet. Ipak, Dušan nije pokazao mržnju ili želju za osvetom prema onima koje je štitio.
Dragan Iveljić, sada odrasla osoba, nikada nije zaboravio taj događaj iz detinjstva. Godinama je nosio tešku tajnu i traumu, ali je odlučio da progovori kako bi očistio ime svog komšije Dušana, koji je kasnije neopravdano optužen za ubistvo dvoje komšija. Dragan svedoči o istinskoj veličini Dušanovog karaktera, govoreći da je on bio čovek koji je, uprkos strašnim gubicima, ostao dosledan svojoj ljudskosti, spašavajući živote svojih komšija Hrvata.
Ova priča, deo projekta “Living Together”, koji su realizovali Nezavisno društvo novinara Vojvodine i BH novinari uz podršku Evropske unije, podseća nas na neverovatnu snagu ljudske solidarnosti i hrabrosti čak i u najtežim trenucima. Dušan Radulović ostaje primer čoveka koji je, usprkos užasima rata, stavio svoju humanost iznad svih podela, spašavajući svoje komšije od sigurne smrti.
